Kultura

IGROKAZ : ROGATIČKO PAPKARENJE

Uloge (svi likovi su autentični):

  1. Vesna: priprosta žena iz naroda, osebujnog karaktera, otresita, stanovnica Zakoma, sela u okolini Rogatice;
  2. Milorad: Milorad Jagodić, poslanik u NSRS, predsjednik OO SNSD Rogatica, direktor Š.G. „Sjemeć“ sa 42 godine radnog staža, i ko zna šta sve ne još;
  3. Radnica: slučajno zatečena radnica Š.G. „Sjemeć“;
  4. Radnik: slučajno zatečen radnik Š.G. „Sjemeć“;
  5. Esdeesovka: iskreno zatečen aktivista OO SDS Rogatica
  6. Esdeesovac: do kraja zatečen ali snalažljiv aktivista OO SDS Rogatica.

Vrijeme dešavanja: poslije opštih izbora 2014. godine.

Vesna: Ljutito ulazi u prostorije administracije Š.G. „Sjemeć“. Razgleda unaokolo. Ugleda jednu žensku sobu. Priđe joj.

Vesna: Je li, cura, đe voj šjedi Milorad?

Radnica: Koji Milorad?

Vesna: Šta ko’i! Jagodić, jako’i će drugi bit’!

Radnica:(vidno uplašena):Aaaaa, mislite direktor, ovaj… ništa ja ne znam. Ja sam na određeno primljena pred izbore, molim vas nemojte mene ništa pitati, ništa ja ne znam… i nemojte nikom govoriti da sam vam rekla da je njegova kancelarija na spratu.

Radnica šmugnu u neku od kancelarija, a Vesna odvažno nastavi uz stepenice. Sreće jednog radnika.

Vesna: Eee, ti voj radiš godinama, znam te ‘tico, đje ‘naj Milorad šjedi, ‘oću odma’ kod njeg’! Da mu ja nešta reknem!

Radnik: Znam, ali ne možete tako kod direktora, morate se prvo javiti sekretarici pa da vas ona…

Vesna (prekida ga): Kak’a sekretarica kak’i bakrači, nije se ni on meni najavljiv’o kad mi je kući dolazio da išće da ga glasam! Đe on, da ga nešta priupitam ja?

Milorad izlazi iz WC-a i slučajno ču razgovor. Priđe im.

Milorad: A šta bi ti to da me pitaš?

Vesna: Šta – šta, ne pravi se lud! Daj ti meni mo’ih 100 marki što s’ mi obeć’o kad si tražijo glas. I ne’š me prevarit’, nije Vesna budala, nejdem odavle dok mi ne daš mo’e pare.

Milorad (stišava je): Polako, polako, dođi kod mene u kancelariju, šta se dereš po hodnicima, sve se možemo dogovoriti, sve ćemo završiti!

Ulaze u kancelariju. Sjedaju. Milorad naručuje kafu i kiselu. Dok Vesna pije on telefonira.

Milorad (telefonom): Alo, mali, ti si? E, ovako, poslaću ti sad jednu ženu, dolje u stranku. Ti je odvedi… znaš u koju radnju, kod onog našeg… znaš koga? Dobro kad znaš. Neka joj zapakuje onaj jedan paket namirnica…

Vesna (ljutito skače sa stolice, zamalo da prolije kafu po sebi). Neću ‘ranu, pare ‘oću, 100 marki si mi obeć’o da te glasam! Treba mi da kupim lijekove!

Milorad (stišava je, rukom joj pokazuje da sjedne, i nastavlja razgovor)…neka joj zapakuje svega, u vrijednosti 100 maraka, kao što smo i ostalim glasačina. Odmah da si to završio sad će ona dolje! I odvezi je u Zakomo! Jesi me razumio!

Vesna ne ispija kafu do kraja, ustaje. Pita Milorada gdje da ode. On joj objašnjava.

Milorad: To ti je u zgradi bivšeg Komiteta. Popneš se uz stepenice, prva vrata, sva crvena, na njima piše SNSD, ne možeš nikako pogriješiti. Uđi tamo i javi se momku, on će ti dalje sve pomoći.

Vesna (odlazi napola zadovoljna. Mrmlja u sebi u bradu): Hmm, ja, kad je glasati viču daćemo 100 marki, kad ih glasaš onda daju pirinač i zejtin… ajd’ bolje išta nego ništa, od zla dužnika dosta i koza bez jareta, more i med ako ne mogu medene parice…

Vesna odlazi do zgrade bivšeg Komiteta u kojoj su kancelarije svih političkih subjekata. Penje se uz stepenice. Umjesto na prva, kako joj je rečeno, ulazi na druga vrata. Odnosno na vrata pravo sa stepenica.

Vesna: ‘bar dan!
Esdeesovka: Dobar dan, izvolite!
Esdeesovac: Dobar dan!
Vesna (sjeda. Otpuhuje.): Huuuj! Ja došla.

Esdeesovka: Neka ste došli, dobro nam došli. Recite, kako vam možemo biti na usluzi?

Vesna: Posl’o me Milorad da mi date paket za glasanje. Rek’o je da vam se javim i da će te me i kući odvuć’, da ne nosim na sebi.

Esdeesovka (začuđeno): Kakav paket? Koji Milorad? Ne znam, gospođo, o čemu vi pričate!?

Vesna: Milorad Jagodić, ne prav’te se ludi! Da vas on nije zvao dok sam ja išla i rek’o vam da me za*ebete? Šipak, nije Vesna budala, dajte mi paket i vucite me kući, il’ će biti belaja, do Boga će se čuti šta s mene radite!

Esdeesovac (shvata o čemu se radi, namiguje Esdeesovki): Gospođo, nestalo je paketa, sad ćemo mi vama napisati papir da odnesete Miloradu, a on će Vama dati pare.

Esdeesovac i Esdeesovka sjedaju i pišu: Poštovani direktore, mi nemamo para. Vas molimo da gospođi Vesni isplatite iznos od 100 KM koji ste joj obećali u zamjenu za glas što Vam je dala na izbrorima, jer mi ne kupujemo glasove.

Vesna (negoduje, iako je zadovoljna razvojem situacije): Ja brezobrazluka svak’og, tc, tc, tc, šta radite s ovog naroda, sram da vas bude.

Esdeesovac i Esdesovka daju papir. Vesna odlazi natrag kod Milorada. Prolazi pored sekretarice kao pored turskog groblja. Ova pokušava da je zaustavi, ali ne uspijeva. Vesna upada kod Milorada. Ovaj prekida telefonski razgovor.

Milorad: Šta je sad?

Vesna: Šta šta’e, šta me viš’ šaltate ko ludu Maru, ko da sam ja b’jesna da ‘odam uz Roga’cu niz Roga’cu! Na! Voj ti sve piše.

Milorad čita. Mijenja boje. Plavi, crveni, žuti, zeleni… vadi 100 maraka iz džepa i daje ih Vesni.

Vesna: Fala, živ bijo, i ugodinu ću jope tebe glasat’! Ali odma’ da mi daš pare, da se ne šprdate ‘vako viš’ sa mnom.

Vesna odlazi zadovoljna. Milorad telefonira.

Milorad: Mali, je li ova žena dolazila kod tebe? Kako nije, sunce ti jebem krvavo, što je nisi čekao na stepenicama? Znaš li ti da ćemo osvanuti i ti i ja na internetu ako onaj ludi Janković sazna za ovo? Rakitnica nas neće moći oprati!

Zavjesa se spušta. Maske padaju. Papci dobro idu ovih dana i godina. Kupuju se i prodaju.